Zajednički život Gradskog muzeja i Biblioteke pod rukovodstvom Feliksa
Milekera i njegov dug i predani rad, doveli su našu muzejsku stručnu
biblioteku u rang najstarije i najbogatije u Vojvodini.
Milekeru je povereno vođenje Biblioteke 1885, a
1894. postavljen je i za kustosa Gradskog muzeja. Glavno zemaljsko
nadzorništvo za muzeje i biblioteke pozvalo ga je 1899. u Budimpeštu
na tečaj za rukovodioce muzeja, prvenstveno za rad u arheološkim
zbirkama, a 1902. i na tečaj za bibliotekare. Studijska putovanja
u Austriju, Nemačku, Italiju, Rumuniju i Švajcarsku, saradnja sa
istaknutim naučnicima i njegova istraživačka ličnost učinili su da
se zbirke Muzeja uvećavaju a fondovi Biblioteke popunjavaju stručnom
literaturom. "Statut
o organizaciji i rukovanju sa Vršačkim muzejom i bibliotekom" iz
1906. godine navodi četiri zbirke Muzeja i pet odeljenja Biblioteke:
zbirka vršačkih tiskarija i spisa, muzejska stručna knjižnica , beletristika
i naučna knjižnica, pedagoška stručna knjižnica i knjižnica za mladež.
Stručne periodične publikacije iz druge polovine XIX veka pristizale
su iz Budimpešte, Beča, Berlina,
Lajpciga, Temišvara, Debrecina, Kološvara, Zagreba,
Beograda... Kada je 1923. godine donet novi Statut organizaciona
struktura Biblioteke pretrpela je promene. Sada se deli na četiri
odeljenja: Srpska beletristička i poučna dela, Nemačka beletristička
i poučna dela, Muzealna i bibliotekarska stručna biblioteka i Vršaciana.
Odlukom o razdvajanju Muzeja i Biblioteke 1947. godine formirane
su dve samostalne ustanove: Gradski muzej i Gradska biblioteka, s
tim što se Biblioteka iseljava sa delom svojih fondova u drugu posebnu
zgradu. Deo stručne literature i periodike koji se odnosio na muzejsku
delatnost ostao je u Muzeju. Muzejskoj biblioteci pripojen je i preostali
deo privatne biblioteke Feliksa Milekera. Poklonima Učiteljske škole
i Potpune gimnazije u muzeju se našla i starija periodika i primerci
retkih stručnih knjiga.U narednom periodu biblioteka je popunjavana
poklonima, razmenom i kupovinom novih knjiga. Statutom iz 1966. stručno
naučnim odeljenjima Muzeja (arheološko, istorijsko, prirodnjačko,
etnološko, i umetničko) priključena je stručna biblioteka.
Najstarija knjiga koja obrađuje područje Banata
je iz 1780. godine : Franz Griselini, Geschichte des Temeswarer
Banats, Wien, a prvi pomeni arheoloških nalaza su u:
- Leonhard Böhm,
Geschichte der Temeser Banats I - II , Leipzig 1860. i
- L. Ilić
Oriovčanin, Archäologische Funde im Banat, Mitteilungen der
K.K. Central- Commission zur Erforschung und Erhaltung der Baundenkmale
X, Wien 1865, XXXI - XXXV.
Najstarija periodična publikacija je iz 1826. godine
Letopis Matice srpske, a zatim slede Mitteilungen der Kaiser U.
Konigl. Central-Commision zur Erforschung und Erhaltung der Baundenkmale,
Wien, 1857. Archaeologiai Közlemenyek, Pest, 1859. Rad Jugoslavenske
akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb, 1868. Magyarországi régészeti
emlékek, Budapest, 1869. Archaeologiai értesitő, Pest, 1869. Tőrténelmi
adattár csanád-egyházmegye hajdana s jelenéhez, Temesvar, 1871.
Glasnik Srpskog učenog društva, Beograd, 1873. Tőrténelmi és régészeti
ertesitő, Temesvárott, 1875. kao naj značajniji za područje Banata,
Godišnjica Nikole Čupića, Beograd, 1882. Blätter für münzefunde,
Leipzig, 1883. Bratstvo-društvo Svetog Save, Beograd 1888. Glas Srpske
Kraljevske akademije, Beograd 1888.
Danas biblioteka ima 400 naslova stručnih periodičnih
publikacija sa 3.390 godišta ili preko 5.000 svezaka i oko 4.100
knjiga. U posleratnom periodu kroz razmenu sa drugim muzejima, galerijama
i arhivima biblioteka je prikupila oko 1.200 kataloga izložbi arheološkog,
istorijskog, etnološkog, prirodnjačkog i umetničkog sadržaja.
